Dobar stomatolog zlata vredi
Ne plašim se zubara, ali odlazak kod istog nije mi baš najomiljenija stvar. Ali, da odmah naglasim da je moj stomatolog neko koga ne bih menjala ni za koga. Verujem da ima i drugih koji su isto tako dobri kao on, ali vezala sam se za njega beskrajnim poverenjem.
To i jeste i nije dobro. Šta ako se on negde odseli, pa ja moram
da tražim drugu ordinaciju? Ok, ne moram sad o tome da razmišljam. Ako spadate
u onu grupu ljudi koja još traga za „pravim“ stomatologom, ili spadate u one
koji imaju jači strah od odlaska kod zubara, nego što je to prihvatljivo,
ispričaću vam kako sam ja našla mog i šta je doprinelo tome da jedino u njega
imam poverenja. 
Imam genetske sreće sa zubima. Zdravi su. Imam samo jednu plombu. Greškom stavljenu još u petom razredu, zato što školski stomatolog nije znao da razlikuje karijes od pigmentacije na šestici i ubeđena sam da mi je plombirala zdrav zub. To je moje uverenje, ne znači da je sto posto tačno. Ali tu smo gde smo, tu jednu plombu treba s vremena na vreme zameniti novom, kad ispadne. Stomatolog kod koga idem odabran je po prijateljskoj liniji. Od početka mi je ulivao poverenje. Uvek sam imala utisak da zna šta radi i da to što on nudi jeste najbolje rešenje. Kada mi je prvo put zamenio plombu, primetila sam kako je pedantan. Nova, bela plomba, nije imala nikakve izbočine, bila je glatka i savršeno oblikovana. Stopila se sa okolinom do te mere, da se nije moglo uopšte videti da imam plombu. Odlazila sam na kontrole, doduše veoma retko, i svaki put se ispostavilo da je sve ok.
Posle nekoliko godina ispala mi je plomba i moj zubar je zamenio. Prošlo je još par godina i plomba je opet ispala, tad sam otišla kod drugo zubara jer su se desile neke vanredne okolnosti, te moj zubar nije mogao da me primi. Ova druga zubarka je ok, ali odmah sam videla razliku. To su detalji, koje ja, kao nesuđeni detektiv, odmah registrujem. Moj stomatolog mi je uvek govorio kako imam lepe zube. Ova druga stomatološkinja to nije primetila. Minus za nju. Šalu na stranu. Rekla mi je da imam plombu na petici. Malo sam se zabrinula, pitajući se, zna li ona uopšte šta radi. Da mi ne izbuši zdrav zub, kao ona u školi. Znam sigurno da nemam plombu na petici. Došla sam zbog šestice iz koje mi je ispala plomba i krenuo karijes. Rekla sam joj da se samo time pozabavi. Kada je stavila novu plombu, ona je bila brežuljkasta i hrapava. Znam da će se vremenom ona uglačati i da će sve biti ok. Međutim, kad odem kod mog zubara, plomba je glatka od prvog dana. Inače, mog stomatologa sam preporučivala mnogim prijateljima i rođacima. On je i oralni hirurg, tako da je nekima radio komplikovanije intervencije. Stavljao je mostove, ugrađivao zubne implante i radio operacije kanala korena.
Za sedenje na zubarskoj stolici treba mi posebna priprema. Ali, kada idem u ordinaciju gde imam puno poverenje u doktora, to je mnogo lakše. Ona ne mora biti blizu, ali preporučujem svima, da kada je nađu, ako treba, potrgnu i duži put do nje.
