Kada je potreban sudski tumač za hrvatski jezik
Niste ni svesni koliko je prilika u kojima su potrebne usluge prevođenja sa overom koje nudi sudski tumac za hrvatski jezik i to sa raznih svetskih jezika, ali i sa srpskog. Logično pitanje koje sam ja postavila, kao i mnogi, da li je neophodno prevoditi dokumente sa jednog jezika na drugi ako se njihovi govornici savršeno razumeju. Odgovor je jednostavan, naravno da nije, ali razlozi zašto se to radi mogu biti pravne prirode, ili jednostavno da bi se neko štivo prilagodilo neizvesnome govornom području.
Šta to znači? Imala sam priliku da upitam gospođu koja se poslom sudskog tumača za hrvatski jezik bavi već duže vreme. Ona ima dosta posla, a kaže da mahom prevodi dokumenta potrebna za radne dozvole ili za školovanje, pošto su to zvanični papiri koji moraju biti prevedeni na zvanični jezik neke zemlje. Tada se radi i overa sudskog prevodioca.
Kao prevodilac i sudski tumač za hrvatski, bavi se i prevođenjem sa engleskog i francuskog na hrvatski, pošto joj u diplomi fakulteta stoje ovi jezici, naravno i pošto je ekspert za njih. Primala je porudžbine za prevode i iz inostranstva, kada su razne kombinacije ovih jezika u pitanju. Sarađuje sa jednom velikom svetskom kompanijom koja je proizvođač širokog dijapazona tehničkih uređaja i predstavlja jednu od veoma poznatih i nadaleko čuvenih firmi. Sarađivala je sa njihovim sektorom prevođenja korisničkih uputstava za hrvatsko, bosansko i srpsko tržište. Među zahtevima za pisanim prevođenjem javljaju se sporadično i književna dela savremenih autora koji žele da ih plasiraju na tržište celog regiona. Oni koji su procenili da je bolje da urade prevod na hrvatski kako bi ih lakše prihvatila publika iz te zemlje, angažovali su je za prevođenje. Naravno da ona kao sudski tumač ne mora da overava pečatom svaki prevod, ali kada se takav zahtev postavlja pri prevodu zvanične papirologije, ona ima tu mogućnost.
Zanimljivo je i to što se ona, kao sudski tumač za hrvatski jezik, često susreće sa prevođenjem novinskih članaka i vesti, u širem smislu reči, koje su namenjene publici u regionu. Prilagođavanje narečja jedan je od zahteva.
Za sezonske poslove u turizmu postoji velika potražnja, te se u tom periodu javlja i više klijenata koji obezbeđuju prevode svega što se traži od strane ambasade kako bi se pridobili svi papiri i dozvole za rad.
Pomislila sam da je to veoma zanimljiv posao, naročito kada se radi o prevođenju sa jednog na drugi jezik, a da su oba srodna. Takođe, bilo mi je zanimljivo da i sama pokušam nešto da prevedem. Deluje lako, naročito ako ste rođeni još u vreme bivše države, pa vam se čini da znate sve reči i način govora. Ali, ne da nije lako, nego sam počela da pravim greške već posle par rečenica. Pre svega, ne znam ijekavicu toliko dobro da sam sto posto sigurna kad treba „je“, kad „ije“, a kad ostaje „e“. Znam, zvuči glupo, ali tako je većini govornika kojima je ekavica maternja i koriste je ceo život. Osim toga, u pokušaju da prevedem srpski na hrvatski, pogrešila sam poneku reč, jer sam zaboravila da oni koriste dugu umesto nje. Teško je jer su jezici toliko slični, da ni ne primećujete razlike. Da treba da prevodim na engleski, ne bi ni blizu napravila toliko grešaka, jer je to potpuno drugačiji jezik.
I tako sam se zabavila igrom prevođenja i shvatila da posao ni malo nije naivan. Potrebno je biti lingvista i odličan poznavalac jezika i ne upasti u zamku sličnosti jezika, naročito ako ste sudski tumač za hrvatski jezik, a živite negde gde se govori srpski, koji i sami govorite i svakodnevno slušate.
