Iskustvo sa tepih servisom
Dolazi proleće, pa sami i ja, poput mnogih drugih, dobila inspiraciju da napravim veliko spremanje kuće. Ne znam stvarno šta mi bi, ali kad sam se uvalila u ovaj beskonačni posao, shvatila sam da je svaka pomoć dobro došla. Naročito kada sam stigla do tepiha.
Shvativši da su puni prašine i da im obično usisavanje ne
pomaže, pomih da bi pouzdan i proveren tepih servis mogao da bude dobra vila o kojoj maštam često, kada su u pitanju kućni poslovi.
Tačno je da ima nešto zadovoljavajuće u čišćenju i spremanju, kada dobiješ
ideju kako nešto da presložiš i organizuješ, pa to sprovedeš u delo. Osećaš se
ispunjeno, na neki način, zbog dobro obavljenog posla. Ali, briskanje prašine,
slaganje knjiga po policama ne može da se poredi sa pranjem tepiha, koje je
fizički veoma naporno i zahtevno. Ranije sam sama prala tepihe, jer sam donekle
imala uslove za to u dvorištu. Međutim, moja draga prijateljica, koja ne sme da
diže nikakav teret zbog leđa, otvorila mi je oči. Reče ona meni da samo pozovem
ljude iz tepih servisa, oni dođu, sami umotaju tepihe, spakuju, odvezu… Pojave
se posle nekoliko dana sa čistim i suvim tepisima. Ono što se dešava iza zavese
je pranje tepiha profesionalnim mašinama i ispiranje crevima pod pritiskom, što
je daleko efikasnije od bilo koje improvizovane kućne varijante. Osim toga, usput
sam saznala da koriste posebne deterdžente za pranje tepiha, ili šampone, kako
se to već zove, koji fenomenalno mirišu, a potpuno su ekološki i neškodljivi za
zdravlje. Istini za volju, kompletna usluga tepih servisa vredi svakog dinara,
a nije ni skupa, cena ide po kvadratu. Sva u svemu, itekako se isplati. 
Imam šareni tepih koji su deca još letos pošteno uflekala. Ne znam šta bi laboratorijska analiza rekla, ali odokativno, ima tu soka od borovnice, čokolade (nadam se), moj doprinos u vidu kafe i ostalo u kategoriji razno. Da li ovaj tepih uopšte može da se opere? Koliko se vidi svaka pojedinačna fleka, obzirom da je šaren? Da li je bio skup, mislim, kolika je šteta ako budem morala da ga bacim? Ima li svrhe da to radim jer kad na njegovo mesto stavim nov tepih, doživeće sličnu sudbinu? To su, otprilike, pitanja koja sam vrtela po glavi. Onda je usledilo iznenađenje.
Momak iz tepih servisa krenuo je da umotava moj šareni tepih koji je postao bogatiji za po koju novu šaru i boju. Uzeh vazduh da ga pitam šta misli o flekama, al on i kolega su već imali umotan tepih na ramenima. Ipak, prozborih na kraju i rekoh im da je taj dosta flekav. Moj upiti izraz lica hteo je da kaže, ima li mu nade. S njihove strane zapljusnula me je čista samouverenost: „Budite bez brige, sve ćemo da sredimo.“ Dobro. Ako tako kažu, hajde da vidimo. Moram da se setim tog stava sledeći put kad ja budem nekog uveravala u nešto.
Kroz šta su moji tepisi prošli dok su bili u servisu za pranje tepiha, ne znam, ali znam samo da su se vratili blistavi, čisti, mirisni i lepši nego kad su bili novi. Neverovatno, i šarenko se rešio svih fleka. Svaka čast! Moje poštovanje prema svima koji kvalitetno i profesionalno obavljaju svoj posao je poraslo.
