Prednosti koje nudi privatni vrtić
Polazak u vrtić je poseban trenutak i prva mala prekretnica
u životu porodice. Ne zna se kome teže pada, roditelju ili detetu. Odrasli brinu
kako će se dete uklopiti, dok ono nije ni svesno promene dok se ona ne desi. Koje
sve prednosti nude privatni vrtići kako bi svima bilo lakše i lepše?
Svaki privatni vrtic ima poseban način na koji je organizovao adaptaciju dece. Onaj ko nema drugog izbora, dete upisuje još u uzrastu jaslica, dok svi ostali prave razne kalkulacije u vezi sa tim kada je najbolje da se krene u vrtić. Neko se odlučuje za baka i deka servis, bar do treće godine, a ima i onih koji čekaju do predškolskog. Bilo kako bilo, činjenica je da je vrtić veoma koristan. To je obrazovna ustanova za najmlađe, a ne mesto gde se deca čuvaju dok roditelji rade. Osim igre, deca u vrtićima uče i stiču osnovu za dalje obrazovanje. Upoznaju svoje vršnjake i shvataju šta to znači biti deo neke grupe. Veoma je popularan termin socijalizacija. On podrazumeva postepeno ospoljavanje deteta za život u društvenoj zajednici. Naročito je izazovno naučiti jedince da budu deo kolektiva, da nauče šta znači deliti sa drugima i ne biti uvek u centru pažnje. Osim toga, vrtić je mesto gde deca brže nauče da postanu samostalnija i gde bolje napreduju u raznim pogledima. Ugledajući se na svoje vršnjake iz grupe, ona su inspirisana i motivisana da nešto nauče, što dotad nisu znala. Mnogo ranije steknu veštinu da se samostalno hrane, presvlače kad idu na spavanje ili preobuvaju kad idu napolje. Ali, to je tako u svim vrtićima. U čemu je onda suštinska razlika između privatnih i državnih.
Naime, u privatnim vrtićima radi se u malim grupama, koje imaju optimalan broj dece prema uzrastu. To praktično znači da dece nema ni premalo, a ni previše. Ako bi broj bio manji onda ne bi bilo dovoljno mališana u grupi za sprovođenje nekih aktivnosti koje se rade u grupama. Moguće je da vaspitačice i vaspitači više vremena posvete svakom detetu. S druge strane, u velikim grupama to je faktički nemoguće. Zato se često uz priču o privatnim vrtićima vezuje i pojedinačni, tj. individualni pristup svakom detetu. Kada se dete odvoji od kuće, u početku mu je teško dok ne prođe vreme adaptacije. Kasnije, sve ide glatko, ali mnogo je bolje kada ono ima razumevanje okoline koja uočava njegove ili njene potrebe, nego da se nađe u nekoj velikoj, nekontrolisanoj i haotičnoj grupi. Zato je to velika prednost privatnih predškolskih ustanova.
Prostor je nov ili renoviran, opremljen novim igračkama i nastavnim materijalima. To je još jedan poen za privatni vrtić. Deca ne vide svet oko sebe isto kao odrasli, te ona ne uočavaju na isti način da li je nešto novo, lepo ili luksuzno, ili staro i dotrajalo. Njihovu pažnju privlače oblici i boje. Međutim, veći izbor igračaka i nastavnog materijala doprinosi tome da se sprovodi više aktivnosti i raznih igara.
Vaspitači zaposleni u privatnim vrtićima, odabrani su od strane vlasnika ili direktora koji vode računa o tome da se održi uspešno poslovanje. Zato postoji stroga kontrola osoblja koje se angažuje kako bi kvalitet usluge bio što bolji. Težnja je da se što više nove dece upiše, ali i da roditelji koji su već upisali decu budu zadovoljni. S tim u vezi je i stalno unapređivanje kvaliteta programa, ubacivanje novih sadržaja koji su uključeni u cenu (engleski, sport za decu, muzičko, časovi plesa, borilačkih veština i slično).
Konkurencija u privatnim vrtićima je veoma velika jer ih se otvorilo više storina. Samim tim, opstanak je uslovljen isključivo kvalitetom.
