Kako izabrati dom za stare
Domove za stare oduvek su pratile razne predrasude. O njima postoje podeljena mišljenja. Međutim, samo onaj ko je na svojoj koži iskusio kako je to imati nekog ko je star, bolestan i zanemoćao, zna sa kakvim se sve izazovima susretao. To je vreme koje mnoge zatekne nespremnim. Odluke treba donositi brzo. Jedna od njih je dom za stare – da ili ne.
Kada je osoba nemoćna i
nesposobna da se stara sama o sebi, jedna od opcija je preseljenje u dom za stare po
izboru. Veoma je važno znati da odluku o tome da li da se preseli u starački
dom ili ne mora da donese sama starija osoba o kojoj je reč. Ona mora da da
svoj pisani pristanak. Izuzetak su samo osobe koje imaju staratelja jer nisu u
stanju da samostalno odlučuju.
Starijim osobama, koje zbog
bolesti ne mogu samostalno da obavljaju jednostavne svakodnevne poslove, stalno
je potrebna pomoć. Neke starije osobe su na granici da mogu da budu samostalne
i da im treba povremena pomoć. Međutim, njih uglavnom nije bezbedno ostavljati
same i prepuštene sebi. Uobičajene bolesti koje prate starost su neurološke
prirode. Propraćene su demencijom i otežanim kretanjem. Samostalan život
ovakvih osoba pun je rizika i opasnosti. Jedno od rešenja, koje je manje
praktično, jeste angažovanje negovateljica i drugih osoba koje će pružiti
pomoć. Međutim, najpraktičnije sveobuhvatno rešenje je preseljenje u starački
dom.
Kada dođe do toga da treba da se bira, treba početi sistemom eliminacije. Prvo pitanje koje trbe postaviti jeste da li dom za stare ima sve što je potrebno da se starija osoba zdravstveno zbrine. Nekim osobama potrebna je izvesna vrsta intenzivne nege, koju nemaju svi starački domovi. Ali, kada su u pitanju najčešće staračke tegobe, skoro svi domovi za stare imaju sve što je potrebno za smeštaj i zbrinjavanje.
Kada se izuzmu oni domovi za stare koji nemaju potrebne kapacitete, nastavlja se dalja selekcija. Treba se odlučiti za tip staračkog doma. Da li da bude gradski ili seoski. Ima i onih staračkih domova koji se nalaze na obodu grada, tj. na periferiji. Oni su nešto između jer imaju karakteristike i jednih i drugih. Domovi u centru grada obično nisu u glavnim ulicama već u sporednim, koje su po pravilu tiše. Nemaju toliko velika dvorišta kao domovi u prigradskim naseljima ili u selima. Prednost im je što su blizu glavnih saobraćajnica, a ako porodica živi u gradu, lakše i brže može da dođe u posetu. Prednost staračkih domova u selima je što su uglavnom prostraniji, okruženi prirodom, imaju veća dvorišta i parkove, vazduh je čistiji i okruženje je mirnije. Odluka se donosi na osnovu želja osobe koja treba tamo da se preseli.
Kada se odlučite za tip staračkog doma, treba odabrati vrstu smeštaja, tj. sobe. Bira se da li je to jednokrevetna, dvokrevetna ili trokrevetna soba. Ukoliko nemate dovoljno sredstava, višekrevetne sobe su uvek jeftinije, a na taj način baka ili deka nikad nisu sami.
Kada se izbor svede na nekoliko sličnih domova za stare, prevagu u odluci može da donese povoljnija cena. Mada, to ne bi trebalo da bude presudno. Ono što treba da prevagne jeste pozitivna atmosfera koja vlada u domu za stare. Ako su ljudi koji već žive u tom domu srećni i ako to pokazuju, onda će se tu verovatno isto tako dobro osećati i osoba za koju birate dom. I zapamtite, njena ili njegova reč je presudna, a Vi ste ti koji treba da napravite neki kompromis ako treba.
